Mjesečne arhive: Juni 2015.

U Sarajevu održana ulična akcija „Zašto sam na margini?“

U Sarajevu je 14.6.2015. godine održana ulična akcija „Zašto sam na margini?“ u organizaciji Koalicije marginalizovanih grupa u Bosni i Hercegovini – KOMA, uz podršku USAID-a. Ulična akcija je organizovana s ciljem skretanja pažnje građana na probleme različitih marginalizovanih skupina u BiH.

IMG_8847

Tokom ulične akcije zainteresovani građani su komunicirali sa pripadnicima različitih marginalizovanih grupa u BiH te dobili informacije o djelovanju KOME, aktuelnim kampanjama javnog zagovaranja i mogućnostima učlanjenja ili podrške. Nastavi čitati U Sarajevu održana ulična akcija „Zašto sam na margini?“

Zašto sam na margini? – Ulična akcija

Koalicija KOMA u nedjelju, 14. juna, od 11:00 do 13:00 sati ispred Tržnice u Sarajevu organizuje uličnu akciju pod naslovom „Zašto sam na margini?“.

Akciju organizujemo s ciljem skretanja pažnje građana na probleme različitih marginalizovanih skupina u BiH. Tokom akcije će ispred Tržnice biti postavljen info štand KOME, a aktivisti će dijeliti letke sa informacijama svim zainteresovanim građanima. Nastavi čitati Zašto sam na margini? – Ulična akcija

Sanela Lindsay, Sarajevo

Priča 1: Van iz vrtića

Već treći dan smo, u trećem vrtiću, Hari i ja, njegova mama.

Hari ima autizam, ne govori i ne osvrće se na ono što mu se kaže. Ima i preporuku da ide u redovni vrtić. Kad sam vidjela s kakvim “entuzijazmom” je dočekan od osoblja vrtića u koji smo upućeni jer još nije ispunio svoju „kvotu“ djece s poteškoćama, ne želim da ga ostavim samog dok se ne navikne on i oni oko njega. Iz sata u sat, međutim, vidim da su njegove šanse za ostanak, i u ovom vrtiću, vrlo slabe. Nastavi čitati Sanela Lindsay, Sarajevo

Ružica Atanacković, Banjaluka

Grad Banjaluka unazad deset godina promoviše partnerstvo i umrežavanje između vladinog i nevladinog sektora, kao prioritetnu potrebu za racionalizaciju, podizanje kvaliteta usluga i  izgradnju  resursa u zajednici.

Razumljivo, jer najbolje odgovore na pitanje koje su potrebe stanovništva i pojedinih grupa, te kako ih zadovoljiti i smanjiti probleme koji proizilaze iz društvenih tokova, daće snaga partnerstva. Nastavi čitati Ružica Atanacković, Banjaluka

A. Lj., Sarajevo

Moj sin je jedan  prelijepi smeđokosi dječak od 4 godine. Moj sin ne govori…

Zamislite samo jedan svoj dan, ili jedan svoj sat bez najvećeg ljudskog dara – govora.

Da niste u stanju izraziti svoje potrebe i želje, da je svijet oko vas prepun boja, svjetala, zvukova i da su svakodnevne obične situacije za vas težak zadatak .

Mi živimo s tim… i nimalo  nije lako. Nastavi čitati A. Lj., Sarajevo

Branko Suzić, Banja Luka

Usljed ranjavanja u zoni borbenih dejstava u maju ratne 1993. godine, u svojoj 37. godini života ostao sam bez vida, jednog od osnovnih čula putem kojeg se percipira preko 90% okoline. Tada sam naprečac dospio iz svijeta videćih u svijet onih koji ne vide. Nisam ni slutio da će činjenica da sam postao slijepo lice tako drastično uticati na odnos društva i okoline prema stradalniku. Nastavi čitati Branko Suzić, Banja Luka

Borka Tadić, Banja Luka

Većina ljudi ne zna kako je to i šta znači biti na margini, ali hendikepirani, htjeli-ne htjeli, to ne mogu zaboraviti jer su se bar jednom u životu suočili s tom neprijatnošću.

Kao dijete nisam ni znala šta je margina, a nisam to mnogo ni osjećala jer su se pedesetih godina prošlog vijeka djeca mnogo više družila nego danas. Moji vršnjaci prilagođavali su svoje igre meni. Ja tada nisam znala da oni to čine. Mislila sa m jednostavno da je to tako, pa sam učestvovala u mnogim nestašlucima sa drugom djecom.

Nastavi čitati Borka Tadić, Banja Luka

Миленко Јовић, Дервента

Урођено оштећење вида на оба ока и до 60% у највећој мјери је одредило мој животни пут. Због кратковидости, коју сам по сваку цијену желио прикрити, још као дијете сам се осјећао да сам мање вриједности у односу на моје вршњаке. За припаднице љепшег пола сам био непримјетан, а nи код другара нисам боље пролазио. Често сам се повлачио у себе и размишљао шта даље да се ради и како изаћи из помало депресивног стања.

Nastavi čitati Миленко Јовић, Дервента

Udruženje “Zajedno”, Banja Luka

U našem društvu vlada stav da su osobe sa nekim ograničenjima, bilo da su ona fizičkog  ili  psihičkog karaktera, najčešće na samoj ivici, na margini hartije koja predstavlja naše društvo. Sama riječ „invalid“ klasifikuje nas u kategoriju ljudi koji manje vrijede. Označeni smo imenom i prezimenom kao oni koji se drže za korice nečijih riječi, vjerovanja i obećanja  koja se ne ispunjavaju. Naše  mišljenje i stavovi kao da nisu bitni, a riječi koje lica sa margine izgovaraju,  uglavnom su kao eho koji odjekuje u zraku. To što nam je jedan dio našeg zdravlja odgrizlo vrijeme, ljudi, život, ne znači da preostali dio našeg bića nije u mogućnost da nadoknadi onaj dio koji smo amputirali. Nastavi čitati Udruženje “Zajedno”, Banja Luka